Opis
Prodaje se oko 100+ semena,krupnije seme..
Stočna repa je posebna vrsta repe koja se koristi kao hrana za stoku. Korenasto povrće je srednje ili velike veličine. Boja je zuta, ali neke sorte su crvene ili tamnije boje (crvenu stocnu repu takodje imamo u ponudi na sajtu). Nakon potpunog zrenja, korijenski usjev može gledati van zemlje 2/3 zbog čega je pogodno da se žetva usjeva radi mehanički ili rucno.
Biljka je gusta,u jednom ispustu može narasti do 40 listova! Listovi su u obliku jajeta, veliki i sjajni, zeleni. Krmna repa cveta zavojem (pupoljci),u svakom peduncu može biti 2-6 malih žuto-zelenih cvetova.
Postavljanje krmne repe u prethodno oplođeno zemljište,zemlja mora biti sitnozrna, labava, mekana, inače će se biljka teško razvijati(prolaziti korenom). Seme pre upotrebe za setvu treba držati u slabom rastvoru kalijum permanganata 30 minuta(Dezinfikuje ih).
Oblik korena – cilindričan sa zutom bojom.
Vegetacija: 140–160 dana , Obično bolje podnosi sušu i topliju klimu. Veći deo korena iznad zemlje (lakša berba, ali i veća izloženost suncu i oštećenjima).Prinos: 40–60 t/ha. Suva materija: 13–16%. Više šećera od crvene, lakše svarljiva → odlična za tov svinja i goveda u tovu.Tacnije;Voda: 83–86% Suva materija: 14–16% Šećeri: 6–8% Sirova vlakna: 0,8–1% Proteini: 1–1,2% Pepeo: oko 1%,žuta repa je slađa i hranljivija po kilogram od crvene.Bere se obično malo ranije od crvene (septembar–oktobar). Osetljiva je na mraz i truljenje u trapovima. Bolja je za bržu upotrebu u svežem stanju.
Razlika izmedju crvene i zute stocne repe.
U samom uzgoju nema velike razlike;
Zuta je nešto mekša i hranjivija.Tacnije;pogodnija za svinje i tovnu stoku, jer je slađa, hranljivija i životinje je rado jedu.
Crvena je tvrđa ,duže se čuva i daje bolji prinos.Crvena je pogodnija za krave i konje, jer ima više vlakana i ne izaziva acidozu.
Obrazlozenje;
Ako ti je cilj veca proizvodnja hrane za zimu, crvena stočna repa je stabilnija i daje veći prinos.
Ako je ipak vas cilj brži tov i slađa hrana ,žuta stočna repa daje kvalitetniji obrok po kilogramu, ali manji prinos i kraće se čuva.
Pre setve seme potopiti 24-48h u mlakoj vodi ili caju od kamilice.
Seme – klija kada temperatura zemlje pređe 5–6 °C, optimalno 10–15 °C. Mlade biljke – izdrže slabiji mraz (–2 do –3 °C), ali od jačeg mraza stradaju. Starije biljke – u toku vegetacije mogu podneti prolazne mrazeve i do –5 °C, ali koren se najbolje razvija u umerenim uslovima (15–20 °C).
Seje se: od marta do sredine aprila meseca, na dubini od 3-5 cm.
Seme klija za 10-14 dana na temperaturi od 18-22 o C.
Seje se u redove 40-50 cm jedan od drugog i 30-40 cm biljka do biljke unutar reda,proredjivanje se obavlja 30 dana od nicanja.
Moguće je gajiti iz rasada ako se radi na maloj površini, ali nije uobičajeno – repa ne voli presađivanje jer ima dubok koren. Ako se presađuje, to treba raditi vrlo pažljivo dok su biljke male (2–4 prava lista),rasadjuje se u aprili.
Jesenja setva.Stočna repa nije kao ozime kulture (pšenica, ječam), pa jesenja setva nosi rizik.Može se sejat kasno u jesen (novembar) kao „predsetva“ (seme miruje preko zime i niče na proleće). Ali to zavisi od zime, ako dođe kratko toplo vreme pa seme krene, može da izmrzne. Zbog toga se kod nas uglavnom sadi u proleće.
Ako se hladnoća zadržala, i proleće je veoma hladno, sadnju možete odložiti do maja, ali je ne vredi snažno odlagati, jer period sazrevanja kulture nije kratak. U vreme sadnje, zemljište treba zagrejati do +7 stepeni Celzijusa na dubini od 10 cm.
Prinos na dobroj zemlji krece se i preko 40–60 t/ha, ali na manjoj površini može se dobiti i više ako je zemlja duboka i dobro nađubrena stajnjakom.
