Opis
Prodaje se 30-50 semena.
🌿 Komorač (Morač, Slatki koromač)
(Foeniculum vulgare Mill.)
Komorač, poznat i kao morač, koromač ili slatki kopar, je višegodišnja aromatična biljka iz porodice štitarki (Apiaceae), cenjena zbog svog intenzivnog mirisa, semena i lekovitih svojstava. Za razliku od florentinskog (latina) komorača, ovaj tip nema zadebljalu lukovicu, već razvija visoko, razgranato stablo i obilje perastih listova, te se najviše koristi kao začinska i lekovita biljka.
🌱 Izgled i osobine biljke
Komorač formira uspravnu stabljiku koja može dostići 100–200 cm visine. Listovi su tanki, perasto razdeljeni i vrlo aromatični, a cvetovi su sitni, žuti, sakupljeni u karakteristične štitaste cvasti. Nakon cvetanja razvijaju se sitne, duguljaste semenke, zelenkasto-sive boje, koje su nosilac arome i lekovitih sastojaka.
Biljka ima izrazit miris anisa i slatkast ukus, zbog prisustva etarskog ulja bogatog anetolom.
🌞 Položaj i otpornost
Komorač je mediteranska biljka koja voli toplije i sunčane položaje, ali je umereno otporna na hladnoću.
Može prezimeti ako su zime blage, naročito uz zaštitu od vetra i malč.
Otpornost: do oko –6 °C bez većih oštećenja.
U kontinentalnim područjima se zato gaji kao jednogodišnja kultura.
🌸 Vegetacija i razvoj
Od setve do cvetanja potrebno je 90–120 dana, a seme sazreva nakon još 30–40 dana.
Cvetanje nastupa od juna do avgusta, zavisno od vremena setve i lokacije.
Biljka prirodno traje više godina ako se ne vadi, i svake godine ponovo niče iz korena.
🌿 Setva
Komorač se može sejati direktno na otvorenom, jer ne podnosi presađivanje.
🔹 Vreme setve
Prolećna setva: mart–april, čim se zemlja zagreje.
Letnja setva: kraj juna–jul, za jesenju upotrebu i seme.
🔹 Način setve
Seme se potapa 12–24 sata u mlaku vodu da bi brže proklijalo.
Seje se na dubinu 1,5–2 cm, u redove razmaka 40–50 cm.
Kada nikne i ojača, proredi se na razmak 25–30 cm između biljaka.
Klijanje traje 10–15 dana, na temperaturi 12–18 °C.
🔹 Norma setve
Oko 100–150 g semena na 100 m²
(odnosno 1–1,5 kg/ha).
Komorač voli plodno, rastresito zemljište, sa dosta sunca i dobrom drenažom. Na težim, hladnim i previše vlažnim zemljištima sporije raste i daje slabiji prinos.
💧 Nega tokom vegetacije
Potrebno je redovno okopavanje i zalivanje u sušnim periodima, posebno dok su biljke mlade.
Ne podnosi zakorovljeno tlo — korovi mu oduzimaju vlagu i svetlost.
Poželjno je povremeno prihraniti biljke organskim đubrivom (kompost, stajnjak).
Nakon cvetanja i sazrevanja semena, stabljika se suši, a seme se sakuplja i čuva za upotrebu ili sledeću sezonu.
🌾 Berba i upotreba
🔹 Listovi
Mogu se brati već 6–8 nedelja nakon nicanja, dok su mladi i sočni. Koriste se kao začin u jelima, salatama i marinadama.
🔹 Seme
Bere se kada cvasti požute, a seme dobije sivkasto-zelenu boju — tada se biljke svežu u snopiće i suše u senci, potom se seme otresa i čuva u papirnim kesicama.
Komorač se koristi:
🌿 Upotreba običnog komorača (morača)
Za začin u jelima:
Koriste se listovi i stabljike (posebno mladi i sočni)
Dodaju se sveži ili blago kuvani u supama, varivima, salatama, ribljim i mesnim jelima
Seme se takođe koristi kao začin, posebno u hlebu, kolačima, marinadama i jelima sa mesom
Za čaj:
Najčešće se koristi samo seme — daje jak aromatičan, blago slatkast čaj koji pomaže varenju, nadimanju, kašlju i grčeve u stomaku
Po želji se mogu dodati i listovi za blaži ukus, ali tada čaj bude slabije aromatičan i više osvežavajući
Za lekovite preparate:
Čaj, tinktura ili ulje se prave pretežno od semena, jer sadrži najveću koncentraciju etarskih ulja i anetola
Listovi se retko koriste sami u fitoterapiji, ali mogu da doprinose aromi i svežini u mešavinama
🍃 Lekovitost
Komorač je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka još od antike:
deluje karminativno – smanjuje gasove i grčeve,
pospešuje varenje i rad creva,
ublažava kašalj i bronhitis,
stimuliše laktaciju kod dojilja,
deluje blago antibakterijski i umirujuće.
Glavni aktivni sastojci su:
anetol, fenkon, flavonoidi i etarska ulja, koji biljci daju jak, sladunjav miris i aromu.
🌼 Zanimljivost
Komorač je biljka medonosna i dekorativna — privlači pčele, korisne insekte i često se sadi pored povrća kao prirodna zaštita od lisnih vaši.
🌻 Razlika u odnosu na komorač Latinu
Latina komorač: formira zadebljalu lukovicu, koristi se kao povrće.
Obični komorač (morač): razvija visoku biljku bez lukovice, koristi se seme i lišće kao začin i lek.
Latina je osetljivija na mraz, dok je obični komorač otporniji i dugovečniji.
