Opis
Prodaje se oko 200+ (sitno seme).
DOMAĆI ORIGANO (Origanum vulgare)
Stara, izuzetno otporna i mirisna biljka koja se decenijama gaji u našim krajevima i često raste i samoniklo na livadama i planinskim stranama. Domaći origano odlikuje se ružičasto-ljubičastim cvetovima, tamnijim, tanjim listovima i blažom, travnato-začinskom aromom. U poređenju s grčkim origano, ima nežniji miris i ukus, pa je pogodan za one koji vole umeren začinski ton i čajnu upotrebu.
Listovi se beru pre cvetanja i suše u hladu — tada imaju najviše mirisa i etarskog ulja.
Lekovitost: Domaći origano sadrži prirodna etarska ulja, tanine i gorke materije koje deluju antibakterijski, protivupalno i umirujuće. Koristi se u čajevima za disajne puteve, želudac, smirenje i imunitet. Kao začin pomaže varenju i čuva svežinu jela.
Setva i uzgoj:
Vreme setve: Proleće – mart i april
Jesen – septembar i početak oktobra
Način setve: Seme je izuzetno sitno – seje se po površini vlažne zemlje, bez prekrivanja zemljom (samo se blago utisne). Klija na svetlosti, zato zemlju ne treba zatrpavati.
Nicanje: 10–20 dana, u zavisnosti od temperature (idealno 18–22°C).
Pikiranje i rasađivanje:
Kada biljčice dostignu visinu 6–7 cm i formiraju 3–4 prava listića, pikiraju se u zasebne čašice ili leje na razmak 5×5 cm.
Nakon pikiranja biljke se neguju još 3–4 nedelje dok se lepo ne ukorene.
Rasađivanje na stalno mesto:
Kada biljke dostignu visinu 10–12 cm i formiraju čvrstu stabljiku.
U proleće se rasađuje od kraja aprila do početka maja.
U jesen se rasađuje najkasnije 25–30 dana pre prvih mrazeva, da bi se biljke ukorenile (obično do sredine oktobra).
Razmak sadnje: 25–30 cm između biljaka.
Otpornost i nega:
Višegodišnja biljka, veoma otporna na zimu i sušu.
Prezimljava na otvorenom — svake godine iz korena ponovo izbija nova stabljika.
Voli sunčano, toplo i propusno zemljište.
Upotreba: Koristi se svež i suv u sosovima, supama, ribljim i mesnim jelima, a izuzetno cenjen i za čajeve i tinkture.
