Opis
Prodaje se oko 100+ semena(sitno seme).
Kopriva (Urtica dioica L.) je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 30 do 150 cm,Upotreba koprive u lekovite svrhe odavno je poznata, što potvrđuju i brojna istraživanja iz ove oblasti. Zbog značajnog sadržaja određenih hemijskih elemenata i jedinjenja, ova vrsta se sve više koristi u ekološkim sistemima proizvodnje. Jedan od takvih je i organska proizvodnja, u kojoj veliki broj domaćih i inostranih proizvođača već koriste koprivu kao sirovinu za pripremu biopesticida, tečnog i čvrstog đubriva, komposta i za malčiranje.Kopriva je jedna od naših najviše lekovitih biljaka.U službenoj upotrebi koristi se osušen list (Urticae folium), koren (Urticae radix), povremeno ceo nadzemni deo (Urticae herba), a poslednjih godina i seme (Urticae semen)Odlicna je za ciscenje organizma i opste slabosti,protiv reumatskih bolova.Kopriva sadrži različite minerale (Fe, Mg, K, Na, Ca, P), hlorofil, vitamine A i C i biljne hormone.U listovima se nalaze i supstance koje nadoknađuju odsustvo insulina, tzv. glikokinini: histamin, serotonin i holin.List koprive je diuretik, antihemoragik, antidijabetik. Posebno je značajna za poboljšanje krvne slike (naročito gvožđa).Kopriva se preporučuje za upotrebu u svakodnevnoj ishrani ili kao caj,Takodje je odlicna za negu kose,Cveta tokom proleća, do juna meseca,za ishranu bere se mlad list (april-maj) najcesce u ishrani koriste se u barenom obliku ,kao takvu mozete je cuvati i kao zimnicu…
Na sušu i niske temperature je vrlo otporna,može podneti izuzetno niske temperature (i do -30 °C),nema posebnih zahteva prema svetlosti.
Setva / sadnja. Prema načinu razmnožavanja kopriva se može zasnovati: direktnom setvom semena, rasađivanjem sadnica i deljenjem podzemnih stabala (u narodu nose različite nazive: stoloni, rizom ili korenje).Zbog sporog nicanja (12–20 dana) i ˝gušenja˝ agresivnim korovima, direktna setva se najčešće izbegava. Ukoliko se pak gaji preko direktne setve semenom, seme je potrebno posejati na površini zemljišta zato što seme koprive najbolje klija na svetlu.Zasad podignut na ovaj način u prvoj godini gajenja daje mali prinos jer se biljke sporo razvijaju.Pun rod od ovakvog načina proizvodnje se dobija tek u drugoj i narednim godinama.
Najčešće se gaji iz rasada, koji može da se proizvodi u leto i proleće,Setva u hladnim lejama se obavlja tokom maja i neguje preko leta(sejati plitko 0.3mm). Rasađuje se čim to vremenske prilike dozvole na razmak redova 70 cm u redu 8-10 cm.
Pre setve vlazno se seme hladi u frižideru 10-15 dana
