Opis
Prodaje se oko 50-80+ semena (izuzetno sitno seme).
Blistavost runolista,simbola snage i lepote ali i neverovatne moći prirode.
Alpski Runolist (Leontopodium alpinum) je visegodisnja biljka.Runolist nije slučajno s krševitog tla ušao u simboliku: njegova sposobnost da preživljava na nepristupačnim terenima na veoma visokoj nadmorskoj visini, od 1800 do 3000 metara, zaštićen gustim „krznom“, dlačicama koje ga štite od hladnoće, vetra i jakog sunca, govori nam mnogo o istrajnosti, izdržljivosti i opstanku kom ne manjka pritom i neobična, dostojanstvena lepota. Rundav izgled cveta ove biljke iz porodice Asteraceae pomalo podseća i na lavlju šapu, zbog čega je i dobio naučni naziv Leontopodium. Biljka 20 cm i njen beli cvet je zapravo skup stotinjak cvetića grupisanih unutar desetak glavica okruženih plišanim listićima poređanim u obliku zvezde. Osim što raste na Alpima, runolist je prisutan i u planinskim predelima Balkana, na Kopaoniku, Mučnju i Tari,
Runolist cveta od jula do septembra i danas je zakonom zaštićena biljka u prirodi jer je veoma retka
Lekovitost;
Jedan od glavnih sastojaka runolista je leontopodinska kiselina, jedinjenje sa snažnim antioksidantnim svojstvima. Kada se prisetimo surovih uslova u kojima ova biljka raste, jasno je zašto poseduje moćne odbrambene mehanizme: ona je u stanju da preživi kako ekstremno niske temperature, tako i jako UV zračenje. Gorštaci su žilavost ove biljke odavno prepoznali, pa je u tradicionalnoj medicini bila neizostavni deo čajeva i obloga za stomačne tegobe i grčeve, dijareju, srčane tegobe, prehlade, upale krajnika i infekcije disajnih puteva uključujući i tuberkulozu. Antioksidantna svojstva runolista pomagala su generacijama da sačuvaju imunitet i snagu u predelima gde opstanak nije bio lak. Pored sposobnosti da se izbori sa slobodnim radikalima i spreči oksidativni stres, runolist poseduje i jako protivupalno i analgetsko dejstvo. Zato se koristio u oblogama kod povreda, otoka, modrica, upale kože, dok je antimikrobnim dejstvom sprečavao infekcije rana. Alpski stočari su ga koristili da okade stoku, verujući da tako teraju zle duhove i sprečavaju infekcije vimena, a danas bi se ova „magija“ runolista mogla objasniti njegovim antibakterijskim dejstvom: ispitivanja su pokazala da biljka ispoljava značajno antimikrobno dejstvo kod sojeva Enterococcus faecium, Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumoniae i Streptococcus pyogenes.
Protiv starenja koze;
Danas runolist doživljava potpunu renesansu jer su brojna klinicka istrazivanja dokazala njegov izuzetno blagotvoran efekat na kožu. Sada znamo da su štetni UVA i UVB zraci jedni od glavnih krivaca za prerano starenje kože. Pa ko nam bolje može pomoći da to sprečimo nego biljka koja sadrži prirodna odbrambena svojstva od njihovog štetnog uticaja? Ekstrakt runolista je u brojnim ispitivanjima pokazao snažnu antioksidantnu aktivnost prilikom UVB zračenja. I ne samo to, ovaj ekstrakt stvara barijeru na koži, regeneriše tkivo kože, ublažava bore oko očiju, poboljšava elastičnost kože, gustinu dermisa, pa je zato danas dragoceni sastojak antiage kozmetike. On stimuliše niz ključnih gena i proteina koji su zaduženi za zaštitu kože, pa tako podstiče proces fibrilogeneze kolagena tipa I i V. Osim što podmlađuje kožu, runolist svojim antiinflamatornim dejstvom sprecava i njene poremecaje poput atopijskog dermatitisa i psorijaze.
Najbolje uspeva u kamenjarima ili na nekom drugom suncanom mestu.
Setva;(napomena; seme je izuzetno sitno,pazljivo rukovati).
Od pocetka marta mesec moze se zapoceti sejanje semena u zatvoreno i toplom.Seme se seje veoma plitko(posuti seme,malo utisnuti i neznim pokretima prekriti seme) zaliti raspršivačem .Posudu sa posejanjim semenom prekriti providnom filojom i ostaviti na temperaturi oko 25 stepeni.Svakoga dana par minuta provetravati i uklanjati foliju sa posude,i odrzavati vlaznost.Biljke se rasadjuju u prilece ili pocetkom leta,na razmak 20-25 cm.Direktna setva nije preporuciva zbog izuzetno sitnog semena).
Cveta za 1 ili 2 god nakom sadnje,zavisno od uslova(najbolje uspeva u planinskim predelima).
