Opis
Prodaje se oko 100+ semena,krupnije seme.
Secerna Repa,gaji se prvenstveno radi šećera u korenu (saharoze). Poreklom je iz divlje repe sa Mediterana.Dvogodišnja je biljka prve godine formira zadebljali koren bogat šećerom i tada je berba ,u drugoj godini cveta.
Sorta formira izduzeno korenje belo zuti boje ,bogata je secerima,pektinom,melasom itd,Jako dobro utice na coveka odavnina se koristi za lecenje,glavobolje,zatvora,groznice.Prociscava telo,povecava nivo kiseonika u krvi,promovise stvaranje krvnih zrnaca cisti toksine.blagotvorno deluje na razne srcane bolesti.Koriste se svi delovi biljke.
Koren je vretenast, sastoji se od glave (na njoj se oblikuju listovi), vrata, tela i repa. Telo korena najvažniji je deo korena, on se vadi i prerađuje, jer u njemu ima najviše šećera (15 – 20%). Debljine je 10 – 15 cm, a dugačko 20 – 25 cm i teško oko pola do 1 kg. Ploča lista je srcolikog, oblog ili zašiljenog vrha i neravne površine. Dužina liske veća je od peteljke i iznosi 20 – 30 cm.
NEKADA U NARODNOJ MEDICINI pre nego što je šećerna repa postala isključivo industrijska biljka za proizvodnju šećera,ljudi su je koristili i u narodnoj medicini.To se naročito odnosilo na vreme kada nije bilo rafinisanog šećera, pa se repa upotrebljavala u obliku sokova, sirupa i obloga.
Sirup se ne savetuje dijabeticarima..
Protiv glavobolje i groznice Svež sok od šećerne repe koristio se kao tonik za organizam, smatralo se da „hladi krv“ i smanjuje temperaturu(koriscen je razblazeni sok sa vodom).Sok od repe deluje blago laksativno i pospešuje varenje,,koristio se i kod kaslja,prehlade.Smatralo se da šećerna repa „čisti krv“ i izbacuje otrove(Sirup: sok od repe ukuvavan dok ne postane sladak i gust ).
Kao obloge,Rendani ili gnječeni koren se stavljao se na rane, čireve i upaljena mesta da smanji otok i upalu( naribana sirova repa ili kaša ).
Hemijski sastav korena ; U proseku, Voda: 75% Suva materija: 25% Saharoza (šećer): 16–20% (kod novih hibrida i do 22%). Proteini: 1–1,5% Vlakna: 1% Pepeo (mineralne materije): 0,5–1% . Od 1 ha šećerne repe može se dobiti 5–8 tona belog šećera (u dobrim uslovima cak i više).
Nusproizvodi: Repina rezanca (posle ceđenja šećera) koristi se kao stočna hrana (silaža, sušene rezance). Melasa nusproizvod bogat šećerima , koristi se u stočnu ishranu, alkoholnu industriju, kvasce.
SETVA
Radi se,direktnom setvom u polje (ne radi se iz rasada, jer presađivanje oštećuje koren i smanjuje sadržaj šećera).
Šećerna repa seje u redove na međuredni razmak od 25 ili 30 cm. Razmak od semenke do semenke u redu iznosi 3-5 cm, a otimalna dubina setve je 2 – 3 cm. Seme se počinje sejati kada se zemljište na dubini od 5 cm ugreje iznad 6 °C. Optimalan agrotehnički rok je od sredine do kraja marta, a može se sejati do početka aprila.Rani rokovi su bolji ,duža vegetacija, više šećera i veći prinos.
Minimalna temperatura za klijanje je 2 – 3 °C, a kod temperature iznad 6 °C klijanje i nicanje brži su i potpuniji. Optimalna temperatura za klijanje je oko 25°C. U fazi kotiledona opasne su temperature ispod -3 °C.
Šećerna repa treba puno svetlosti. Smanjeno osvetljenje prouzrokuje niži prinos korena i šećera. U vreme intezivnog nakupljanja šećera dobro je da se smenjuje sunčano i oblačno vreme.Norma semena: 12–15 kg/ha ,vegetacija 170–190 dana .
Tokom cele vegetacije šećerna repa treba biti dobro obezbeđena vodom. Najveće potrebe za vodom su u vreme intezivnog porasta (kraj jula, početak avgusta).
