Opis
Prodaje se 10 semena (molimo vas procitajte obavestenje u dnu oglasa).
Sremuš – divlji luk, medveđi luk (Allium ursinum) Sremuš, poznat i kao divlji ili medveđi luk, je samonikla, višegodišnja biljka iz porodice luka koja se u prirodi javlja među prvima nakon zime. Njegovi listovi imaju prijatan, blag ukus po belom luku, a koriste se sveži u salatama, čorbama, pestu ili kao dodatak jelima.
Osim izuzetne arome, sremuš je od davnina cenjen zbog svojih lekovitih svojstava – čisti krv, jača imunitet, snižava krvni pritisak i deluje antibakterijski i protiv gljivica.
Sremuš svoja naj-jača lekovita svojstva: čišćenje krvi, žuči i jetre od toksina, ispoljava u proleće. Kao lekoviti deo koristi se lukovica Bulbus Allii ursine, ali i cela biljka.
Prirodno stanište i uslovi za uzgoj .U prirodi, sremuš najčešće raste u vlažnim šumama, u senci ili polusenci, na bogatim, rastresitim zemljištima punim humusa. Obožava prohladna, vlažna i senovita mesta – upravo zato ga je teško uspešno gajiti u bašti ili dvorištu. Razmnožavanje iz semena je zahtevno, jer seme ima prirodni period mirovanja i sporo klija, pa su šanse za uspeh ograničene bez strpljenja i pažljivog pristupa.
Berba sveže biljke obavlja se u aprilu i maju, a lukovice se sakupljaju u leto ili u jesen. Veoma je bitno da se biljka ne osuši, jer tako postaje nedelotvorna. Nakon berbe, medveđi luk se može čuvati u frižideru 7-10 dana.
Napomena: Sremuš traži humusno, stalno vlažno, ali ne natopljeno zemljište, i senovita mesta – direktno sunce mu smeta. Veoma teško niče ako nije prošao period hladnoće (stratifikaciju), što ga čini izazovnim za setvu iz semena.
Ukoliko ipak želite (šanse su male) pokušati da dobijete ovu jedinstvenu, lekovitu biljku, možete pokušati na sledeći način:
Setva i nega sremuša Vreme setve: U jesen (oktobar–novembar) – direktno napolju, kada se temperature spuste. Tada seme prirodno prezimi i na proleće počinje da klija. U proleće (mart–april) – u zatvorenom prostoru, ali samo ako je seme prethodno bilo u frižideru 2–3 meseca (tzv. hladna stratifikacija). Način setve: Seme se seje vrlo plitko, 0,5–1 cm duboko, i lagano se utisne u zemlju. Razmak između redova 10–15 cm, a između biljaka 5–8 cm. Zemljište mora biti vlažno, rastresito, bogato humusom. Najbolje uspeva u zemlji obogaćenoj listovačom (lišćem iz šume). Seme ne sme da se osuši – vlažnost treba stalno održavati, ali bez zadržavanja vode. Idealna temperatura za klijanje nakon stratifikacije je 12–16°C.
Uzgoj u zatvorenom: Seme posejte u male saksije ili kontejnere sa humusnim supstratom, zalijte, pokrijte providnom folijom i držite na svetlom, ali ne sunčanom mestu. Kada nikne, biljke polako privikavajte na spoljne uslove.
Direktna setva u prirodi: Ako imate vlažno i senovito mesto (ispod drveća, pored ograde, u šumovitom delu dvorišta), setva u jesen je najbolji izbor. Biljke se tada razvijaju prirodnim tokom i lakše prezimljuju.
Napomena za strpljive baštovane: Sremuš je spora biljka – od setve do prvih listova može proći i do godinu dana. Ali jednom kada se primi, ostaje decenijama i svake godine sam se obnavlja, stvarajući gust tepih prelepih zelenih listova i belih cvetova. 
Ako volite prirodne, lekovite biljke i želite pokušati da u svojoj bašti imate pravi dragulj šumskog bilja – sremuš je pravi izazov vredan truda!
OBAVESTENJE;Kao sto je navedeno,ne garantujemo za klijavost ove vrste semena,jer je biljka izbirljiva,specificna po pitanju setlosti,zemljista i polozaja.
