Opis
Prodaje se 40 semena,(seme pre sejanja obavezno potopiti u mlakoj vodi 1-2 dana).
Raštika(Brassica oleracea) je izuzetno poželjna u ženskoj prehrani jer je bogata flavonoidom maempferolom. Istraživanja pokazuju da žene imaju 40 posto manje šanse za rak jajnika ukoliko unose dovoljne količine ovih flavonoida.
Raštan, poznat i kao raštika ili kale, spada među najotpornije i najlekovitije lisnate biljke koje se mogu gajiti u našim krajevima. Ova stara i izuzetno cenjena vrsta kupusnjače decenijama je prisutna u domaćim baštama, naročito u primorju i južnim krajevima, ali poslednjih godina sve češće zauzima mesto i u kontinentalnim vrtovima.
Izgled i rast
Biljka formira uspravnu, snažnu stabljiku visine od 50 cm do preko 1 metra, sa velikim, naboranim, zelenim do tamnozelenim listovima koji su mesnati i izuzetno hranljivi. Raštan se odlikuje izuzetnom otpornosti na niske temperature, pa može prezimiti na otvorenom tlu, gde čak i nakon snega daje svež list pogodan za branje. Tokom leta dobro podnosi vrućinu, pod uslovom da ima dovoljno vlage.
Ukus i upotreba
Listovi su blago gorkasti, vrlo aromatični i bogatog ukusa, naročito posle prvih mrazeva kada postaju mekši i blaži. Koristi se: kuvana kao prilog uz jela od mesa, pasulja ili krompira, kao sastojak čorbi i variva, sveža u salatama ili zeleni smutijima, može se i sušiti ili zamrzavati za zimu. Bogata je vitaminima A, C, K, kalcijumom, gvožđem i antioksidansima, pa se s razlogom ubraja među najzdravije povrće na svetu.
Lekovitost
Raštan je poznat po izuzetnim lekovitim svojstvima: deluje protivupalno, čisti krv i jetru, pomaže kod povišenog holesterola i šećera, jača imuni sistem, a posebno se ceni zbog sadržaja snažnih antioksidanata (sulforafana, flavonoida i glukozinolata) koji imaju dokazano antikancerogeno dejstvo – naročito u prevenciji i podršci organizmu kod oboljenja kao što su rak debelog creva, pluća i dojke.
Redovno konzumiranje raštana doprinosi jačanju organizma, detoksikaciji i dugovečnosti.
Setva i sadnja
Raštan se može sejati u proleće i u jesen.
Najbolje uspeva u dubokim, plodnim i vlažnim zemljištima, na sunčanom mestu.
Prolećna setva: Seje se od marta do aprila u zaštićenom prostoru (plastenik, toplo lejište) ili u saksije za rasad na dubini od 1 cm.
Rasad se rasađuje na otvoreno kada biljke imaju 4–6 listova, obično 3–4 nedelje nakon setve, i to 2–3 nedelje posle poslednjih mrazeva (od kraja aprila do početka maja). Razmak sadnje: 40–50 cm između biljaka i 60–70 cm između redova.
Jesenja setva:
Seje se od kraja jula do septembra.
Rasad se rasađuje na stalno mesto 3–4 nedelje pre prvih mrazeva, kako bi se biljke ukorenile i spremile za prezimljavanje. Razmak sadnje: 40–50 cm između biljaka i 60–70 cm između redova.
Direktna setva na otvoreno (najmanje poželjna).
Seje se od kraja aprila-maja ili avgusta-septembra,na 1 cm dubine(kada biljke izniknu proredjuju se na medjusobni razmak 40-50 cm.
Berba Počinje od momenta kada biljka razvije veće listove, obično 60–80 dana nakon setve.
Listovi se beru postepeno, od dna prema vrhu, čime biljka nastavlja da raste i daje nove listove.
Raštan se može brati tokom cele godine, a najslađi je posle prvih mrazeva.
Jedna biljka može davati listove mesecima, čak i do naredne sezone.
Otpornost
Izuzetno otporan na hladnoću i mraz, prezimljava bez problema i do -15°C. Dobro podnosi i letnje temperature, uz redovno zalivanje. Jedna od retkih biljaka koja daje prinos i zimi!
Zaključak; Raštan je nezaobilazna biljka svake domaće bašte — jednostavna za gajenje, rodna, višestruko korisna i neverovatno zdrava. Bilo da ga koristiš kao lekovito lisnato povrće, dodatak jelima ili za detoksikaciju organizma, raštan je prirodni eliksir zdravlja i snage.
